Iz novine ,,DOMAĆA APOTEKA" br. 33

Lekovi bez recepta imaju svoje mesto u terapiji, ali samo ako se koriste racionalno. Lek nije roba, već sredstvo koje zahteva znanje i odgovornost, a lek bez recepta je i dalje lek. Svesna i informisana upotreba ovih preparata značajno smanjuje rizik od neželjenih efekata i komplikacija.

Lekovi bez recepta (OTC) predstavljaju značajan segment savremene farmaceutske prakse, dostupni su široj populaciji bez lekarskog nadzora. Njihova lakoća nabavke često stvara pogrešan utisak o potpunoj bezbednosti, što nije slučaj. U svakodnevnoj apotekarskoj praksi uočavaju se učestale greške u upotrebi ovih lekova, čije posledice mogu biti značajne po zdravlje pacijenata.

Prekomerna i dugotrajna upotreba analgetika
Paracetamol, ibuprofen i srodni lekovi uzimaju se „po potrebi“, ali ta potreba često traje nedeljama. Pacijenti ne čitaju uputstva, ignorišu maksimalne dnevne doze ili kombinuju više preparata sa istim aktivnim sastojkom (npr. lek protiv bolova + lek protiv prehlade). Posledice mogu biti ozbiljne: oštećenje jetre, gastrointestinalna krvarenja, oštećenje bubrega i povećan kardiovaskularni rizik. Analgetik nije terapija uzroka, već privremeno ublažavanje simptoma.

Zloupotreba nazalnih dekongestiva
Nazalni kapi i sprejevi često se koriste duži vremenski period od preporučenog, usled osećaja trenutnog olakšanja disanja. Taj oblik zavisnosti ukazuje na potencijalni problem. Produžena i nekontrolisana upotreba može dovesti do medikamentoznog rinitisa, hronične nazalne kongestije i oštećenja sluzokože. Na taj način pacijent ulazi u začarani krug, lek koji je namenjen ublažavanju simptoma postaje uzrok njegovog održavanja.

Duga upotreba inhibitora protonske pumpe
Preparati za smanjenje kiselosti želuca često se koriste duži vremenski period, ponekad i mesecima ili godinama, bez prethodne medicinske dijagnoze. Povremena gorušica ili nadimanje ne predstavljaju indikaciju za hroničnu terapiju. Produžena upotreba ovih lekova može dovesti do deficita vitamina B12, magnezijuma i gvožđa, kao i povećanog rizika od gastrointestinalnih infekcija.

Ignorisanje interakcija sa terapijom na recept
Mnogi pacijenti ne smatraju da je važno da prijave upotrebu OTC lekova i suplemenata. Kombinacije koje uključuju antikoagulanse, biljne preparati, antidepresive, antihipertenzive ili NSAIL mogu lako dovesti do smanjene efikasnosti terapije ili pojave neželjenih reakcija.

Oslanjanje na tuđa iskustva i internet savete
Uputstva i saveti zasnovani na ličnom iskustvu drugih osoba predstavljaju jedan od najrizičnijih pristupa u upotrebi lekova. Isti simptom kod različitih pacijenata ne mora ukazivati na isto oboljenje niti zahtevati istu terapiju. Samostalno biranje lekova na osnovu tuđih saveta može dovesti do nepravilne terapije, odlaganja pravilne dijagnoze i produžavanja bolesti.

Pogrešno doziranje kod dece i starijih osoba
Jedna od najčešćih i najznačajnijih grešaka u apotekarskoj praksi odnosi se na doziranje lekova kod dece i starijih osoba. Kod dece se doze često prilagođavaju „odokativno“, koriste se kućne kašičice umesto mernih špriceva, ili se lek primenjuje češće nego što je preporučeno zbog privremene temperature. Kod starijih pacijenata problem je suprotan, lekovi se primenjuju u punim dozama bez obzira na smanjenu funkciju jetre i bubrega.

Apoteka ,,SanaPharm PLus”
Njegoševa 76, Vračar, Beograd
011/3441309