Iz novine ,,DOMAĆA APOTEKA" br. 21 - Savet farmaceuta

          Virus influence je glavni uzročnik pojave sezonskog gripa, koji se svake godine javlja u jesenjim i zimskim mesecima, pri čemu je najveći broj zaraženih, prema statistici, u mesecu februaru. Opasnost od zaraze se može produžiti i do kraja meseca marta.

            Virusa influence ima nekoliko tipova i to A, B, C i D, a u okviru tipova postoje i brojni podtipovi. Sezonske vakcine protiv gripa se sprovode tako da nas zaštite od najčešćih tipova virusa, za koje se zna da je verovatnoća pojave u toku tekuće sezone najveća.

            Temperature ispod nule u kombinaciji sa jakim vetrom nas teraju da više vremena provodimo u kući. Neprovetrene prostorije, prostorije pune ljudi, na poslu ili na javnim mestima su idealne za širenje virusa.

            Virus gripa se lako prenosi sa zaražene na zdravu osobu , kapljičnim putem, direktnim kontaktom i indirektno preko kontaminiranih predmeta, s obzirom da može satima da preživi u spoljašnjoj sredini, posebno u uslovima niske temperature i niske vlažnosti. Period inkubacije može da varira od 1-4 dana.

            Od gripa mogu da obole osobe svih starosnih dobi. Neke osobe su osetljivije od drugih. U posebnom riziku od komplikacija su trudnice, deca mlađa od 5 godina, osobe starije od 65 godina, kao i imunokopromitovane osobe i osobe sa hroničnim bolestima.

            Simptomi i znaci

            Početni simptom je povišena telesna temperatura, koja ide i preko 39ºS, suvi kašalj, bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, malaksalost, bol u grlu, curenje iz nosa. Težina simptoma i oporavak zavise od stanja pacijenta. Kod hroničnih bolesnika, stanje može zahtevati hospitalizaciju, a usled komplikacija može doći i do smrtnog ishoda.

            Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, simptoma i znakova. Kompletna krvna slika s leukocitarnom formulom i CRP su odlični pokazatelji da li je virusna ili bakterijska infekcija u pitanju. 

            Lečenje se, u zavisnosti od težine oblika, sprovodi kao simptomatsko. Skidanje povišene temperature, sirupi za kašalj, oriblete za grlo. Preparati na bazi paracetamola i ibuprofena su efikasni za skidanje povišene telesne temperature, kao i za bolove u mišićima i zglobovima. Sirupi na bazi belog sleza, bokvice, timijana i islandskog lišaja su efikasni u borbi protiv suvog kašlja. Multivitaminski preparati, kao imunološka potpora organizma, topli čajevi, mirovanje, inhalacije su takođe sastavni deo lečenja. Kod pacijenata kod kojih je došlo do pogoršanja stanja, pa posledično i do pneumonije, lečenje se sprovodi primenom antivirusnih lekova, a neretko je neophodna i hospitalizcija. Suvi kašalj može potrajati i do mesec dana od prestanka ostalih simptoma gripa.

            Uzimanje suplemenata bez saveta lekara ili farmaceuta se ne preporučuje.

            Antibiotska terapija je potpuno nepotrebna, jer nema delovanje na virus gripa, a može i otežati oporavak od virusa.

            Antibiotici se uvode SAMO od strane lekara i to ukoliko dođe do koplikacija izazvanih  bakterijskom infekcijom uporedo sa virusnom.

            Prevencija

            Najefikasnija mera prevecije infekcije virusom gripa jeste imunizacija sezonskom vakcinom protiv gripa.      

            Vakcina protiv gripa je najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa. Vakcinacija protiv gripa se sprovodi u cilju redukovanja obolevanja i umiranja, kao i redukovanja prenošenja virusa gripa u porodici, kolektivu i populaciji. Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2–3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6–12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake sezone.

            U opštoj populaciji se sa vakcinacijom započinje još krajem oktobra meseca i sve do kraja decembra se sprovodi vakcinacija u nadležnim Domovima zdravlja, a vakcina se može i kupiti u apotekama i privatno izvršiti vakcijacija uz nadležnost lekara.

            Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine prema uzrasnim kategorijama kod kojih se aplikuje, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku. U skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, sprovodi se obavezna imunizacija lica u posebnom riziku, u nadležnim državnim i privatnim domovima zdravlja .

            Vakcinacija se sprovodi kod:

1)     trudnica

2)     lica uzrasta od šest meseci sa hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu); hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju); metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI>40); bubrežnom disfunkcijom; hemoglobinopatijom; hroničnim neurološkim poremećajima; imunosupresijom (uključujući osobe sa HIV/AIDS, osobe sa fukcionalnom ili anatomskom asplenijom), kao i kod primaoca transplantata

3)     osoba starijih od 65 godina života

4)     lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama

5)     prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi: kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima; kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.

            Ko ne sme da primi vakcinu?

    Osobe kod kojih je utvrđena životno ugrožavajuća alergijska reakcija na jaja, perje, živinsko meso ili na neki sastojak vakcine ne smeju da prime vakcinu protiv gripa. Obavezno je obavestiti lekara ako je kod osobe koja treba da se vakciniše utvrđena ozbiljna alergijska reakcija na bilo šta. Ukoliko postoji umerena ili teža akutna bolest praćena povišenom temperaturom potrebno je odložiti vakcinaciju do ozdravljenja .

            Neželjene reakcije na vakcinu

Najčešće se javljaju:

Bol, crvenilo, otok na nadlaktici na mestu primanja vakcine.

Nesvestica (kod adolescenata)

Glavobolja, bolovi u mišićima

Povišena temperatura

Mučnina

Ove neželjene reakcije su blage i prolaze u roku od 24-48 sati nakon primanja vakcine .

Pored vakcinacije, postoje i opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa, kao što su:

1. pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja nakon čega se maramica odlaže u kantu
2. pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja. Ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju ruku se može upotrebiti sredstvo na bazi alkohola
3. izbegavanje kontakta sa bolesnim osobama
4. u slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima
5. ne dodirivati rukama oči, nos i usta, jer se virus na taj način najlakše i najčešće prenosi
6. često provetravanje prostorija i što duži boravak na otvorenom
7. ishrana bogata vitaminima, unos dovoljne količine tečnosti i umerena fizička aktivnost. 

Osobe koje preleže grip imaju određeni imunitet prema tom sezonskom virusu gripa, tako da je vrlo retko da se u toku jedne sezone oboli dva puta od gripa. Imunitet je potrebno jačati i pre pojave sezonskog gripa, kako bi se naš organizam što lakše izborio sa infekcijom, ako do zaražavanja dođe. U apotekama postoje razni preparati na bazi cinka, vitamina D3, vitamina b grupe....Mislite o tome na vreme.

            Ostanite zdravo. 

                                                mr.ph.spec. Vesna Stanković- Kojić

                                                specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite

                                                Apoteka privatna praksa Stanković, Gornjogradska 50, Zemun

                                        tel.011/7705572